Ova biljka prijatnog mirisa, poreklom iz Sibira i južne Rusije, dosta se koristi u kulinarstvu kao začin za meso, ali i za pripremanje ukusne salate.
Zvončić je višegodišnja biljka koju krase mali beli, plavi, roza ili ljubičasti cvetići, koji se sastoje od pet latica raspoređenih u obliku zvona. Uprkos nazivu (“zvončić” upućuje na malu biljku), ova biljka ne spada u nisko rastinje: njena uspravna stabljika prekrivena dlačicama naraste i do metra i na vrhu se razgranava, dok je koren duguljasti i mesnati rizom. Lišće ima spatulast oblik s reckavim ivicama i dostiže do 12 cm dužine, ali ono koje se formira pri vrhu stabljike progresivno se smanjuje i ima duguljastu formu.
PROČITAJTE I… “Doktori” iz vaše bašte
Gde raste zvončić
Zvončić raste spontano širom Evrope, na neobrađenim terenima, u šumama i na livadama sve do 1.500 metara nadmorske visine. U nekim zemljama branje ove biljke zakonom je zabranjeno.
Šta se bere
U martu se beru listovi koji su u to vreme već prilično omekšali. Podzemno stablo liči na koren šargarepe i blago je gorkog ukusa (podseća na lešnik), dok gorkasti listovi imaju blagi miris šume.
Svojstva
Zvončić ima dezinfekciona i protivupalna svojstva, a posebno se preporučuje dijabetičarima. Bogat je vitaminom C, vlaknima, proteinima i mineralnim solima.
Zvončić u kuhinji
Listovi su savršeni za salate, mada su, kada se preprže na ulju i belom luku, uz dodatak inćuna i ljute papričice, pravi specijalitet. Da bi bili još ukusniji, treba dodati malo prezle ili grožđica.
Kao alternativu, možete sačekati da koren zvončića poraste (ili ubrati veću biljku) i jesti ga kuvanog: ostavite da ključa u posoljenoj vodi, a onda ga propržite u tiganju na malo maslaca sve dok ne dobije zlatnu boju.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net