Činjenica da stanujete u zgradi i da je terasa vaša jedina “zelena površina” nije razlog da se ne okušate u uzgajanju voća. Uz malo truda dobićete iznenađujuće “prinose” i oplemeniti prostor bujnim zelenilom.
Očekujete goste i razmišljate o posluženju, o nečem nesvakidašnjem što će ih oduševiti a vas ispuniti ponosom. Oko glavnog jela još se dvoumite, ali zato znate šta ćete im ponuditi da se zaslade – voćnu salatu od plodova koji upravo dozrevaju na vašoj terasi!
PROČITAJTE I… Terasa kakvu ste oduvek želeli
Možda vam ovo deluje kao neka fantazija, ali taj san se još kako može ostvariti – za uzgajanje izvanredno ukusne jagode mesečarke dovoljna je prozorska daska. Dakle, nema nikakvog razloga da na svom balkonu ne podignete mini-voćnjak: neka to budu bobičasti plodovi jer se najlakše uzgajaju, ali to ne znači da ne možete posaditi, recimo, patuljaste vrste bresaka i jabuka, mada ćete se tom slučaju načekati dok ne dobijete bar nekoliko plodova.
Ipak, pre nego što se upustite u takvu baštovansku avanturu, morate znati da terasa u senci nije pogodna za uzgajanje voćki, jer ove biljke zahtevaju mnogo direktne sunčeve svetlosti, a pritom bi morale da budu i zaštićene od vetra.
Ako im možete priuštiti ovakve uslove, sledeće o čemu bi trebalo da razmišljate jesu saksije. Ukoliko mislite da će vam to previše okrnjiti kućni budžet, niste u pravu, jer vam u tu svrhu može poslužiti bilo kakva veća posuda – stara kofa, kotlić, bure – kojoj ćete na dnu izbušiti nekoliko rupa da biste sadnicama obezbedili što bolju drenažu.
Koje voćkice posaditi?
Jagodama, malinama, ribizlama, borovnicama (pa ni ogrozdu) ne treba mnogo zemlje da bi obilno rađale, pa su ove žbunaste biljke najbolji izbor za terasu. Ipak, postoji nešto što im se nipošto ne sme uskratiti, a to je sunčeva svetlost, kojoj moraju da budu izložene veći deo dana. Tu je, naravno i redovno zalivanje: supstrat u kojem se uzgajaju mora uvek da bude vlažan.
JAGODA: bogat rod do kraja leta
U svetu je uzgajanje jagoda na terasi veliki hit: na balkonima velikih gradova niču prave male “plantaže” ovog voća. Najpopularnija je vertikalna sadnja u vrećicama, uz obavezno instaliranje navodnjavanja kap po kap. Najčešće se gaji sorta mesečarka, kojoj prija zemlja za plodonosne biljke, bogata organskim materijama i uvek umereno vlažna. Varijetet dijamant, s velikim konusnim plodovima, takođe je veoma pogodan za male prostore – odlikuju ga bogat rod i velika otpornost. Selva je posebna priča: dobro uspeva u gotovo svim klimatskim uslovima, rađa tokom celog leta, veoma je bujna i deluje vrlo dekorativno.
PROČITAJTE I… Kako da zasadite jagode
MALINA: predivna živa ograda
Ovom drvenastom žbunu mora se obezbediti hranljiv supstrat za acidofile s malo treseta i mnogo vode, a zauzvrat će rađati celog leta, pa ćete svakog dana moći da naberete taman toliko da slatkim, ukusnim plodovima obogatite voćnu salatu. Saksije ne moraju da budu duboke, ali poželjno je da budu dovoljno široke kako bi biljka mogla da se bokori. Jednom godišnje trebalo bi orezati sve grane pri dnu, kao i one koje su već rađale, a biljci možete obezbediti potporu u vidu rešetke ili je pustiti da se širi po ogradi balkona i napravi svojevrstan zeleni paravan koji će vas zaštititi od vrućine i sunca, ali i radoznalih pogleda.
RIBIZLA: lepotica iz senke
Grm crvene ribizle koju uzgajate na terasi može vam doneti bar dva kilograma sočnih bobica, ali imajte na umu da plodove prve godine morate otkinuti dok su još zeleni kako bi biljka ojačala i pripremila se za narednu sezonu, kada će zablistati u punom sjaju, Posadite je u rastresitu, plodnu zemlju, obezbedite dobru drenažu i redovno je zalivajte, a da biste je zaštitili od pepelnice i rđe (kojima je prilično podložna), na svakih mesec dana dodajte malo organsko-mineralnog đubriva. Za razliku od većine voćnih vrsta, ribizli ne prija direktna izloženost suncu pa saksiju s biljkom postavite u zaklonjeni deo balkona, gde će bez problema i prezimiti jer je vrlo otporna na niske temperature.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net