Ako mu obezbedite minnimalnu negu, cvetovi ovog lepotana krasiće vam baštu od sredine proleća do prvih mrazeva. Ali, nemojte ga ostavljati da se smrzne jer će vam, ako ga sklonite u zatvoreno, sledeće godine pružiti još lepši ugođaj.
Biljka impatiens poreklom je iz vrele Afrike, a kod nas je poznata kao lepi jova, pištika i vodenika, dok je u svetu zovu i sultan zanzibara. Ako bi se sudilo po količini cvetova koje stvara tokom sezone, sultan bi se slobodno mogao nazvati – kraljem. Stoga nije ni čudo što impatiens spada u najpopularnije baštensko rastinje, bilo da se uzgaja niska i razgranata sorta, ili uspravna, koja je pravi mali cvetni žbun. Obilno cveta tokom celog proleća, leta i jeseni, u mnoštvu boja i nijansi – od bele i roza, preko narandžaste i crvene, do ljubičaste. U našim krajevima uzgaja kao jednogodišnja biljka, jer mnogi i ne znaju da uspešno prezimljava u zatvorenom, pa ga ostavljaju napolju da se smrzne, no, u Evropi vlada sasvim suprotan trend: veliki broj ljubitelja cveća gaji lepog jovu kao sobnu biljku, pa se na tržištu mogu pronaći hibridi koji su predviđeni upravo za sadnju u zatvorenom. Ima ih u beloj, roze, svetlocrvenoj, ljubičastoj i šarenoj varijanti i zaista su pravo osveženje u domu.
PROČITAJTE I… Lantana- tople boje sunca
Za preživljavanje baštenskog impatiensa tokom hladnog perioda godine, potrebno je obezbediti odgovarajuće uslove, što se pre svega odnosi na temperaturu koja ne bi smela biti niža od 15*C, kao i vlažnost vazduha koja bi trebalo da bude visoka, zbog čega se impatiens mora redovno orošavati U rano proleće biljku je neophodno orezati dva-tri centimetra iznad površine zemlje, a zatim presaditi. Kada olista, iznesite je na balkon ili u baštu, dok se delovi koji su odsečeni mogu ožiliti u vodi, pa će se tako dobiti još novih biljaka. Ovaj cvet posebno dekorativno izgleda kada se gaji u vertikalnim gredicama – na drvenom, plastičnom ili metalnom postolju gde se saksije ređaju jedna ispod druge.
Kako se seje lepi Jova
Lepi Jova se seje se u januaru u mešavinu baštenske zemlje i peska, kojoj treba dodati i nešto stajnjaka. Seme nije potrebno polagati dublje u saksiju, dovoljno je da se prekrije tankim slojem supstrata. Ukoliko je temperatura u okruženju viša od 22 stepena, proklijaće za najduže pet dana, nakon čega je potrebno smanjiti zalivanje i dodavati vodu samo kada se zemlja prosuši jer će se biljka tako brže ukoreniti. Mesec dana kasnije, počinje rasađivanje: u novu saksiju, prečnika oko 10 cm, premeštaju se biljke kojima su se formirala dva prva prava listića.
Direktno sunce nikako ne prija lepom Jovi, kao ni dubok hlad u kojem će jednostavno prestati da cveta, pa je najbolje smestiti ga u polusenku gde će tokom jutra dobijati optimalnu količinu sunca. Što se tiče zalivanja, imajte na umu da impatiens nije veliki ljubitelj vode pa ga čak i na letnjoj vrućini ne treba zalivati više tri puta nedeljno.
Kada dostigne visinu od oko pola metra, možete mu odseći vrhove da biste podstakli grananje i bujnost – izgubiće na visini ali će sigurno raskošnije cvetati. Stvaranje pupoljaka može se podstaći redovnom prihranom, a đubrivo se dodaje na svake dve nedelje s vodom za zalivanje.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net