Uvek mu se divimo kada se vozimo kroz polja i livade, ali malo je poznato da ova biljka ima brojna blagorodna svojstva.
Kako izgleda divlji mak
Divlji mak je samonikla jednogodišnja biljka koja cveta od sredine do kraja leta (cvet traje samo nekoliko dana). Stabljika mu dostiže 90 cm visine i prekrivena je finim, dugačkim dlačicama, dok su listovi izduženi, kopljasti i grubo nazubljeni. Prepoznatljiv je po upadljivim cvetovima prečnika oko 7 cm, sačinjenim od nežnih, ekstremno osetljivih okruglastih latica skarletnocrvene boje koje su pri dnu crne.
Gde raste divlji mak
Raste samoniklo u poljima, na zapuštenim zemljištima, strnjikama, kamenjarima i među ruševinama, do 1.800 m nadmorske visine.
PROČITAJTE I… Kamilica- božji dar
Lekoviti delovi maka
Sakupljaju se listovi pre nego što se počnu da se uvijaju, a koriste se sveži. Beru se i latice (ne treba ih dodirivati jer se lako oštećuju), koje se suše u hladu, na promaji, i potom odlažu na tamno mesto.
Kuvanje divljeg maka
Maku se pripisuju blaga sedativna svojstva, a deluje i protiv kašlja, upale grla i bronhitisa. Listovi divljeg maka smatraju se pravim delikatesom, a konzumiraju se kuvani ili začinjeni uljem i sirćetom ili prodinstani u tiganju na puteru, s belim lukom i komadićima pančete, nakon čega se mogu posuti sirom.
Latice se koriste za pripremanje čaja koji pomaže da se brže utone u san ili kao dodatak salatama od povrća i voćna.
Seme se pak koristi kao cenjen sastojak hleba i kolača.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net