U ovom periodu crvene bobice dostižu punu zrelost i zato ne oklevajte – pođite u šetnju šumom i naberite korpu šipka. Možete od njega skuvati džem i napraviti čaj ili ga pak posejati, da biste dobili veličanstven žbun koji se u proleće osipa prelepim mirisnim cvetovima. Uz to, svi delovi ove neverovatne biljke su lekoviti – i ukusni.
Botaničari tvrde da tri najlepša varijeteta ruža koja postoje na svetu (Centifolia-mirišljavka, bela ruža i rosa damascena-bugarska) potiču od divlje ruže, koja se često naziva i majkom svih ruža. U drevnoj medicini važila je za lek bez premca i koristila se u terapiji gotovo svih bolesti i tegoba, a i danas, pogotovo kada su njena svojstva i naučno potvrđena, ima široku primenu u farmaciji i fitoterapiji. Ruža je veoma stara biljka: utvrđeno je da njeni okamenjeni ostaci, ponađeni na nekoliko lokaliteta u Aziji i Severnoj Americi, potiču iz perioda ranog tercijara koji datira od pre šezdeset miliona godina.
Zanimljivo je da ovaj lepi cvet uspeva i uzgaja se gotovo isključivo na severnoj Zemljinoj hemisferi, čiji su narodi tokom milenijuma učinili mnogo na njegovoj transformaciji pa danas postoji na hiljade varijeteta. No, majka svih ruža, zadržala je svoju autentičnost i uprkos ogromnoj “konkurenciji” cenjena je isto koliko i u drevna vremena.
Pročitajte i… Sve što niste znali o božuru
Zanimljivosti o šipku
Predivni cvet u Egiptu je bio simbol ljubavi: u Tutankamonovoj grobnici pronađeno je mnoštvo buketa ruža koje je tu pre više od 30 vekova ostavila njegova mlada udovica kao simbol odanosti voljenom gospodaru. Čuveni persijski vladar Darije završavao je svaki svoj pohod svetkovinom na kojoj su se služile najbolje đakonije, među njima i poslastica napravljena od ruža i meda, koju je moćni kralj rado konzumirao verujući da mu daje snagu. Ruža se u Starom Rimu smatrala odličnim afrodizijakom, pa se krevet mladenaca obavezno posipao njenim laticama, dok je Turci i danas nazivaju An-ghul – “cvet Venere”. I savremeni svet klanja se divljoj lepotici čiju je lekovitost dokazalo mnoštvo istraživanja. Njeni zdravi, jedri plodovi beru se upravo u jesen: možete od njih napraviti džem i sok, osušiti ih za lek, a bilo bi dobro i da posadite seme kako biste godinama uživali u lepoti ovog blagoslovenog žbuna.
Kako je nastala “majka svih ruža”?
Rosa canina ili divlja ruža pripada familiji Rosacee i rasprostranjena je u Evropi, zapadnoj Aziji, Africi i Americi.
Raste i kod nas, a može se naći po listopadnim i četinarskim šumama, pored puteva, uz reke. To je razgranati, drvenasti žbun koji naraste do tri metra, sa uspravnom stabljikom iz koje izbija mnoštvo savijenih bočnih grana, a Xceo drvenasti deo biljke, delimično i listovi, prekriveni su gustim, oštrim, zakrivljenim i veoma tvrdim trnjemX. Listovi se sastoje od pet do sedam ovalnih i nazubljenih listića, dok cvet, čiji se pupoljci otvaraju od maja do juna, ima pet mirisnih latica čija boja varira od bele do tamnoružičaste. Plod karakterističnog, ovalnog oblika, sa ostacima prašnika i tučka na dnu, kao i kod svih rodova ruža, naziva se šipak, a sazreva u septembru i oktobru i opstaje sve do početka zime. XReč je, zapravo, o lažnom plodu koji se sastoji od mesnatog, jarkocrvenog ili narandžastog dela i sadrži pravi plod (pogrešno se naziva seme ili koštice) tamnožute boje i ovalnog oblikaX. Unutar ovih malih plodova formira se pravo seme.
Pročitajte i… Kalahonija: Kraljica skromnosti
Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net