Cvetne čašice neverovatnih boja nisu jedini adut ovog prelepog Amerikanca: njegovi blistavi tamnozeleni listovi čine ga savršenim ukrasom vrta tokom sumornih zimskih meseci.
Postoji mnogo razloga da u startu odustanete od uzgajanja ovog raskošnog žbuna: ne voli sunce, ne podnosi hlad i vetar, mora mu se obezbediti specijalno zemljište i dovoljno ali ne previše vlage, pritom je i toksičan… Ali, izgleda tako nestvarno da jednostavno nećete odoleti: kada bi se birao najlepši žbun na svetu, planinski lovor u cvatu sigurno bi bio na vrhu liste!
Planinski lovor
U maju i junu se ospe prekrasnim jarkoružičastim, crvenim ili belim cvetovima u obliku tanjirića, skupljenim u bokore, od čije lepote bukvalno zastaje dah. Ako razmišljate o tome da ulepšate svoj vrt kalmijom, treba da znate da cvetovi nisu njen jedini adut: tu su i predivni, kožasti listovi koji ni zimi ne gube sjaj. Ova prelepa biljka poreklom je iz visokih predela Severne Amerike, gde dostiže visinu i do dvadeset pet metara, a u Evropu je dospela u 18. veku i odmah je stekla armiju obožavalaca. Hibridizacija je ukrotila kalmiju čije su sorte danas mnogo manjih gabarita a cvetovi im imaju intenzivniju boju.
Planinski lovor zahteva dosta vode pa se mora redovno zalivati, ali vrlo umereno, jer isuviše vlažno tlo može uzrokovati pojavu gljivičnih oboljenja. Iz tog razloga izbegavajte i kvašenje lišća i obezbedite mu dobru drenažu.
PROČITAJTE I… Magnolija: Usamljena dama
Prilikom sadnje veoma je važan izbor pozicije jer je po tom pitanju prilično “nezgodan”: Ako se posadi u hladu, slabije će se razvijati i cvetati, dok će, ako je izložen jakom suncu, dobiti opekotine na listovima, uz veliki rizik da potpuno propadne. Najidealnije je da se biljci obezbedi mesto na jutarnjem suncu, dok bi ostatak dana trebalo da provede obasjana difuznom svetlošću, ispod drveća koje će joj pružati blagi zaklon, ali joj neće uskratiti svetlost. Takođe, mesto na kojem se uzgaja ovaj grm mora da bude vlažno i kiselo (pH vrednost od 5 do 5,5) jer je kalmija izrazito acidofilna biljka, ali i zaštićeno od vetra koji joj nikako ne prija.
Reznice su najlakši i najbrži način razmnožavanja kalmije. Ožiljavanje traje malo duže, ali ako se procedura pravilno izvede, uspeh je zagarantovan. Nova biljka može da se dobije i iz semena koje sazreva u jesen i smešteno je u mahunama koje se formiraju nakon cvetanja. Seje se zimi u posude napunjene vlažnim supstratom za acidofile, koje se drže na temperaturi od oko 20*C. Mlade biljčice niču za pet do šest meseci i presađuju se u veće saksije kada dobiju tri-četiri listića a čim dostignu visinu od 15 centimetara i spoljna temperatura se ustali na oko 15*C, mogu se premestiti na otvoreno.
Planinski lovor je toksičan
Svi delovi planinskog lovora su otrovni, čak i njegovi prekrasni cvetovi koji neodoljivo privlače pčele čiji je med, ukoliko ga prave od nektara ove biljke – takođe toksičan (ali ne ugrožava ove korisne insekte). Ukoliko se unese u organizam, izaziva otežano disanje, obilno lučenje pljuvačke, nepravilan srčani rad, povraćanje, proliv, slabost, grčeve, ponekad nastupa i koma. Simptomi su slični kao u slučaju trovanja đurđevkom, a ove lepe biljke imaju još nešto zajedničko – od njih se prave vrlo efikasni homeopatski lekovi.
PROČITAJTE I… Postanite gospodar cvetanja
Kako se gaji planinski lovor
Sadna jama mora da bude bar tri puta šira od saksije u kojoj ste kupili biljku, a na njeno dno obavezno sipajte sloj peska i šljunka, na koji ćete rasporediti usitnjenu koru drveta. Ako je pH tla veći od 6, neophodno je dodati amonijum -sulfat ili đubrivo na bazi azota, koje se stavlja u zemlju do dubine od tridesetak centimetara, i, ukoliko je tlo siromašno, zemlju koju ste izbacili kopajući rupu obavezno pomešajte s organskim đubrivom. Kada zatrpavate koren, vodite računa o tome da biljka bude malo uzdignuta od tla i nakon sadnje je dobro zalijte. Ovaj prelepi grm krasi parkove i vrtove širom sveta, ali još uvek se nije prilagodio toplijoj klimi, pa se većinom sadi u kontinantalnim regijama. Iako podnosi vrlo niske temperature, u predelima gde vladaju ledene zime mora se zaštititi malčom.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net