Dobro znamo da radovi u bašti otklanjaju stres, ali pažljiv izbor biljaka koje uzgajate u svojim lejama može vam pomoći da efikasno suzbijete visok pritisak.
Visok krvni pritisak: Lečenje prirodom
Hipertenzija je jedno od najčešćih oboljenja koja napadaju savremenog čoveka: nauka je utvrdila da je ubrzan način života jedan od glavnih uzroka ovog opasnog zdravstvenog poremećaja, koji se često naziva “tihi ubica”. Neprijatelj nipošto nije za potcenjivanje, ali možete mu se efikasno suprotstaviti promenom načina života, pre svega ishrane. Ako uživate u baštenskim aktivnostima, evo prilike da spojite ugodno s korisnim: u ovom periodu, kada planirate šta ćete uzgajati sledeće sezone, bilo bi dobro da se informišete o povrtnim kulturama koje vam zasigurno mogu pomoći da sprečite zdravstvene probleme kao što je hipertenzija.
Tu su, pre svega, biljke bogate lekovitim sastojcima antioksidansima, koji preveniraju nastanak oštećenja na krvnim sudovima i pomažu da se krvni pritisak održava u granicama normale. Među najpoznatije supstance te vrste spadaju vitamini i minerali, poput kalijuma, koji sprečava taloženje masnoća na zidovima krvnih sudova i podstiče cirkulaciju. Tu su i aromatični začini kojima se mogu zameniti štetni prehrambeni dodaci, a pritom su prava riznica materija koje blagotvorno deluju na organizam.
Vaša zelena oaza, u kojoj beskrajno uživate i relaksirate se, definitivno može postati i mala biljna apoteka, gde ćete pronaći leka za sve boljke. Ako želite da sprečite visok krvni pritisak, uzgajajte peršun, papriku, bundevu, patlidžan, salatu endiviju, boraniju i praziluk (siromašni su natrijumom, a obiluju vitaminima i mineralima). Posejte ih čim budete mogli da biste ih konzumirali što ranije, na radost vašeg nepca i u korist zdravlja.
Biljke koje smanjuju krvni pritisak
BORANIJA
Boranija, kao uostalom i druge mahunarke, nije previše zahtevna za uzgajanje, ali mora joj se obezbediti rastresita, plodna i sveža zemlja (tlo siromašno hranljivim materijama smanjuje otpornost ovih ali i svih drugih povrtarskih kultura na parazite i bolesti), pravilno obrađena i dobro usitnjena, sa što boljom drenažom (da biste to postigli, dodajte u zemlju peska). Ovim biljkama prijaju osunčane leje, ali moraju se redovno zalivati, naročito u najtoplije doba godine.
PROČITAJTE I… Paradajz- sadite ga pametno!
NUTRICIONISTA
Boranija je dragocen izvor velikog broja korisnih materija: sadrži obilje vitamina A i C, kalijuma, gvožđa i fosfora, i izuzetno je bogata kalcijumom. Glavni adut ovog mahunstog povrća jeste visok sadržaj antioksidansa kao što su beta-karoten i lutein, koji sprečavaju delovanje štetnih slobodnih radikala i pomažu organizmu da se izbori s bolestima. Flavonoidi iz boranije izuzetno pozitivno deluju na srce i cirkulaciju, dok visok sadržaj silicijuma pomaže zdravlje kostiju i formiranje vezivnog tkiva.
Sejanje: od aprila do avgusta, u zemlju
Dubina: 1-2 cm
Razmak između sadnica: 40 cm
Razmak između redova: 70 cm
Berba: od jula do septembra
Iza nje ne treba da se sadi: bob, grašak
Prosečan prinos: 2,5-3 kg/m2
PROČITAJTE I… Mirođija- miris domaćinske bašte
PERŠUN
Da bi dobro uspevala, ova jednogodišnja začinska biljka zahteva položaj u polusenci. Peršun je prilično otporan na hladnoću, pa ukoliko se pravilno zaštiti, može da se bere i zimi.
NUTRICIONISTA
Konzumiranjem ovog popularnog začina organizam se snabdeva dragocenim mineralima kao što su fosfor, bakar, kalcijum i sumpor, ali i vitaminima – pre svega A, C i K. Zahvaljujući snažnim diuretičkim i laksativnim svojstvima, preporučuje se za snižavanje krvnog pritiska, a uprkos tome što ne sadrži mnogo gvožđa, savetuje se u slučaju anemije zbog visokog sadržaja vitamina C, koji pospešuje apsorpciju tog minerala. Seme peršuna stimuliše varenje, smiruje kašalj i poboljšava krvnu cirkulaciju. Trebalo bi da ga izbegavaju trudnice i osobe s obolelim bubrezima.
Sejanje: od marta do maja u rasadniku, od aprila direktno u zemlju, na razmaku od 15 cm
Branje: od maja do decembra
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
