Mini-četinari savršeno se uklapaju u svaki ambijent bilo da je reč o vrtu ili terasi, a predivno izgledaju čak i u sobi. Osim očaravajuće palete boja, imaju još jedan adut – opojan, osvežavajući miris.
Patuljasti četinari
Posmatrate opusteli vrt i terasu, i s nostalgijom se prisećate vremena kada su bili okupani šarenilom i opojnim mirisima. Kada biste imali bar jedan obojeni kutak da vam bar malo razgali srce… Rešenje postoji, nije čak ni skupo, a zove se – patuljasti četinari, drvca koja neverovatno osvežavaju svaki prostor, i to ne samo blistavozelenim, plavim, srebrnastim i zlatnim iglicama, već i očaravajućim mirisom. Pogodni su za svaki ambijent, savršeno će delovati u kamenoj bašti, grupisani na travnjaku, posađeni uz ivičnjak, u žardinijere ili saksije na balkonu, čak i u sobi, gde će dati svoj doprinos prazničnoj atmosferi. Naročito su dobar izbor ukoliko imate skučen vrt, jer pomoću “patuljaka” možete da napravite neverovatnu promenu.
Poslednjih godina minijaturna zimzelena drvca i žbunje popularniji su nego ikada, a u rasadnicima se može naći na desetine vrsta koje plene ljupkošću i lepotom.
POGLEDAJTE I… Hoja- potpuno svoja
Pre nego što ih kupite…
Mnogi četinari su patuljastog rasta ne zato što je to u njihovoj prirodi, već stoga što sporo rastu. To znači da će, recimo, mali bor koji tako lepo deluje u uglu terase jednog dana postati drvo od dva metra koje će bukvalno zagušiti prostor i zato se pre kupovine u rasadniku morate raspitati o osobinama biljke koja vam je zapala za oko. Važno je znati i kakav oblik dobija vaš patuljak dok raste – piramidalan, loptast ili pak “razbarušen”, jer ćete tako, uprkos tome što se može orezivati kako bi se dobila odgovarajuća forma, lakše planirati izgled leje i praviti aranžmane s drugim rastinjem.
Foto: Guliver/Thinkstock
Nega četinara
Ukoliko se dobro kombinuju, vertikalnom sadnjom patuljastih četinara postiže se efekat dubine (i visine), pa vrt ili terasa, čak i ako su vrlo skromnih dimenzija, neće delovati skučeno a pritom ćete dobiti svojevrsnu zaštitu od buke i prašine. Kakav god da je kolorit njihovih iglica, savršeno se slažu s višegodišnjim cvetnicama jarkih boja, kao što su, na primer, ruža, astilba i dnevni ljiljan. Listovi plave hoste izgledaće čarobno pored male srebrne smreke ili bora, isto kao i duguljasta pera i metličasti cvetovi dekorativne trave miscantusa. Zimzeleni patuljci lepo će se “družiti” i sa žbunjem – berberisom, forzicijom ili pirokantom a vrlo atraktivno izgledaju i kada se kombinuju međusobno.
Četinari u saksiji
Ako patuljastu vrstu uzgajate u saksiji, sipajte na dno sloj kamenčića ili krupnog šljunka radi drenaže, u proleće obnovite bar površinski sloj zemlje, a svake dve godine presadite je u veću posudu. Vodite računa o tome da u najtoplijem delu godine može doći do pregrevanja i sušenja korena, pa rashlađujte svoja drvca prskajući spoljne zidove saksije. Pošto ove biljke ne trpe višak vode, zalivajte ih pomalo, a ukoliko su posađene u vrtu, nije potrebno dodatno vlaženje zemlje.
SAZNAJTE I… Kako da zakrpite napuklu saksiju
Izbor četinara
Među patuljastim vrstama ubedljivo je najpopularniji kalemljeni bor čija visina ne prelazi 100 cm i veoma je pogodan za uzgajanje u saksiji, mada prelepo izgleda i u vrtu. Iglice su mu smaragdnozelene, postoje i sorte s plavičastim četinama. Zanimljivi su i njegovi varijeteti carstens vintergold čija je krošnja od jeseni do proleća jarkožute boje, kao i kalemljene verzije mugo i brepo sa dekorativnim šišarkama.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net