Ova egzotična biljka daje notu prefinjenosti svakom prostoru u kome se nalazi i zato se vredi potruditi da u što dužem periodu bude okićena raskošnim cvetovima.
Ostatak teksta naći ćete u AKTUELNOM broju magazina Bašta i vrt!
Pišite nam na mejl adersu: bastaivrt@color.rs
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA WEB SERVISU: novinarnica.net
Svako novo cvetanje ove čudesne biljke predstavlja posebnu radost jer iza toga stoji mnogo pažnje i truda oko izbora položaja, temperature i vlažnosti vazduha. Kako od 25.000 postojećih vrsta odabrati pravu, koja će vas iz godine u godinu očaravati svojom lepotom?
O njenim spektakularnim cvetovima, neobičnim oblicima i bojama vekovima su se raspredale legende i bajke, no, orhideja više nije ekskluzivna biljka koja krasi raskošne staklenike plemićkih dvoraca i bogataških vila. Danas je dostupna svima, a u ovom periodu, sorte Cymbidium i Phalaenopsis, koje su se lepo odomaćile u našim krajevima, ispunjavaju police baštenskih centara, čak se mogu naći i na rafovima bolje snabdevenih marketa. Uz to, uzgajanje takvih biljaka više nije rezervisano za „eksperte-alhemičare” koji su ljubomorno čuvali tajne sadnje i nege ovog glamuroznog cveta: potrebno je samo malo strpljenja i pažnje (i poznavanja nekoliko korisnih caka i trikova), pa ćete bez problema uživati u njegovoj raskošnoj lepoti.
Porodica orhideja jedna je od najbrojnijih u biljnom carstvu: obuhvata oko 25.000 vrsta grupisanih u više različitih rodova, među kojima je i vanila, kao i još neke podvrste koje se koriste u ishrani ili za proizvodnju aromatizovanih pića, čak i za lečenje. Najrasprostranjenije i najdekorativnije svakako su Brassavola, Cattleya, Cymbidium, Dendrobium, Miltonia, Odontoglossum, Oncidium, Phaphiopedilum, Phalaenopsis iVanda. Međutim, sem tipičnih vrsta postoje i stotine hibrida koje su kreirali botaničari i iskusni baštovani, i taj broj je u neprestanom porastu. Svake godine proizvedu se nove sorte i odmah se uvode u poseban registar, neku vrstu zvaničnog kataloga hibridnih orhideja koji je u drugoj polovini 19. veka napravio Frederik Sander, najpoznatiji uzgajivač ovih biljaka u toj epohi.
Zahvaljujući neverovatnoj raznolikosti vrsta, izuzetnoj sposobnosti prilagođavanja ali i novim sortama, orhideje ne obitavaju samo u tropskim regijama već se uzgajaju u svim delovima sveta, bez obzira na geografsku širinu i dužinu. Stoga nema razloga da ne ukrasite svoj dom ovim lepim cvetom, uz dobre izglede da vam dugo uspeva ukoliko naučite da prepoznajete njegove potrebe, stvorite mu optimalne uslove za razvoj i, na vaše veliko zadovoljstvo, omogućite mu spektakularno cvetanje.
PROČITAJTE I… Kala: Vatromet duginih boja
Cvetovi dostižu širinu i do 15 cm, a boja im je zelenkasta ili beličasta jer ih oprašuju noćni insekti i zato ne moraju da ih privlače šarenilom. U nadoknadu za boju, veoma su mirisni, posebno noću. Veliki je ljubitelj svetlosti, temperature oko 25°C i obilnog zalivanja, ali samo kada se supstrat potpuno osuši. Na slici je prikazan hibrid Brassolelia.
Kataleje imaju krupne, veličanstvene cvetove koji dosežu prečnik od 30 cm. Spadaju u epifite i zalivaju se samo kada se podloga dobro zasuši. Vole dosta svetlosti i temperaturu između 14 i 25 °C kao i povišenu vlažnost vazduha. Na slici je prikazana vrsta Via Veneto.
Neke vrste uspevaju u zemlji, neke su epifite, ali sve imaju krupne pseudolukovice. Cimbidijum spada u retke vrste orhideja koje dobro podnose čak i niske temperature (ali ne niže od 7°C) . Tokom cvetanja treba ih držati na temperaturi između 20 i 25 °C. Vole svetlost (kao i sunce), i treba ih zalivati samo kada je zemlja suva.
Ovo su epifite različitih dimenzija i oblika, u zavisnosti od sorte. Potrebno im je mnogo svetlosti da bi cvetale. Neke se gaje poput kataleja, dok druge preferiraju niže temperature, od 10 do 16 °C i minimalno zalivanje. Treba se pridržavati uputstava na kartončiću koji se dobija uz biljku.
Postoje brojni hibridi ove orhideje, raznih veličina i oblika cvetova, koji su epifitne biljke sa pseudolukovicama. Minimalna zimska temperatura koju mogu da podnesu ne sme da padne ispod 8 °C, a letnja ne bi trebalo da bude iznad 22 °C. Zalivaju se samo kada je zemlja sasvim suva.
Stručnjaci dele orhideje u dve velike grupe: s korenjem koje je u zemlji (zato se nazivaju „zemljane“) i one koje rastu pričvršćene za stablo drveta (epifite) koje apsorbuju hranljive sastojke iz prašine i vlage u vazduhu i ni u kom pogledu ne oštećuju drvo „domaćina”. To je moguće zahvaljujući mesnatom visećem korenju prekrivenom posebnim „korenskim velom“ (takozvanim velamenom), nekom vrstom sunđeraste kore koja apsorbuje atmosfersku vlagu. Najčešće uzgajane „zemljane“ orhideje jesu Paphiopedillum i neke vrste cimbidijuma. Ostale tropske orhideje koje se najčešće uzgajaju uglavnom su epifite.
Druga podela zasnovana je na načinu rasta biljke. Neke orhideje razvijaju samo jedno stablo koje nastavlja da raste ne granajući se, a nazivaju se monopodijalne (grč. „samo sa jednim stopalom“). One sa više izdanaka koji se razvijaju iz korena, kao cimbidijum, nazivaju se simpodijalne. Mnoge od ovih orhideja imaju pseudolukovice, odnosno proširenja u osnovi stabljike koje igraju ulogu rezervoara.
Orhideje uglavnom potiču iz tropskih i suptropskih oblasti Azije i Amerike, ali u nekim delovima sveta rastu samoniklo na brdima i planinama (otprilike 200 vrsta).
Epifitne orhideje imaju posebno korenje koje upija vlažnost i hranljive sastojke iz sredine koja ga okružuje. Zelene je boje jer sadrži hlorofil kojeg obično ima u lišću, pa se u njemu obavlja fotosinteza, proces neophodan za opstanak biljke. Saksija mora biti providna da bi svetlost dopirala do korena. Dakle, velika je greška staviti orhideju-epifitu u neprovidnu spoljnu saksiju.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net