U trci za većim prinosima, čovek sve više interveniše hemijskim sredstvima osiromašujući zemlju i povećavajući otpornost parazita. Biološka proizvodnja jedini je izlaz iz tog začaranog kruga, ali i ona ima svoja ograničenja.
Biljke su stvorile planetu onakvu kakvu je mi poznajemo: njima dugujemo atmosferu u kojoj dišemo (sa 21% kiseonika), zemljište (u počeku je naša planeta bila prekrivena samo mineralnom korom), a delom i klimatske uslove.
PROČITAJTE I… Maslačak: Blagorodni korov
To su postigle koristeći jedinstvene sposobnosti: na prvom mestu, vraćaju zemlji sve ono što iz nje uzmu da bi rasle i sve ono što produkuju fotosintezom. Smenom godišnjih doba tlo se obogaćuje materijalom koji je koristan za rast novih biljaka – na taj način biljke se već tri milijarde godina samoodržavaju i štite, čineći Zemlju zelenom planetom.
Organsko povrće
Domaći povrtnjak danas koncentriše malobrojne vrste na malom prostoru – biljke su posađene tik jedna do druge kako bi se obezbedio maksimalan prinos. Pošto tlo nema vremena da se regeneriše, pribegava se đubrenju; tu su i paraziti, koji biljci mogu da nanesu štetu, pa se samim tim pribegava i insekticidima.
S vremenom, zemlja će toliko osiromašiti da joj neće pomoći ni đubrenje, a insekti i ostale štetočine postajaće sve otporniji na sredstva zaštite, koja će biti sve jača i toksičnija za ljude. Iz svega toga potiče potreba da se ponovo preispita način uzgajanja i pokuša povratak na staro shvatanje – da prirodi treba prepustiti da učini svoje. To je, u suštini, ideja biološkog povrtnjaka, koji bi bio sve manje “baštica” a sve više deo kompleksnog ekosistema koji treba sačuvati.
Organske namirnice i zdravlje
Ne slažu se svi s ovim činjenicama, bar ne u potpunosti: mnogi stručnjaci se pozivaju na ozbiljna istraživanja, koja pokazuju da ono što je proizvedeno biološkom agrikulturom ne sadrži više hranljivih materija od plodova tradicionalne poljoprivrede. Pored toga, dokazano je da izostanak primene hemijskih sredstava povećava produkciju mikotoksina, toksičnih hemijskih supstanci koje proizvode neke mikroskopske vrste.
PROČITAJTE I… Salata: Carica bašte i trpeze
Naime, ukoliko se ovi mikroorganizmi ne suzbiju običnim hemijskim insekticidima, povećava se količina njihovih otrovnih produkata u hrani. I na kraju, možda najveći problem: prinosi dobijeni organskom proizvodnjom manji su gotovo trećinu od onih koje donose kulture uzgojene na klasičan, “isforsiran” način. Biološko uzgajanje evidentno postaje sve teže što su prostori u kojima pokušavamo da ga organizujemo sve manji i skučeniji.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net