Iako su svi njegovi delovi vrlo toksični, ovaj mediteranski lepotan i dalje je jedna od najvoljenijih žbunastih biljaka na svetu.
Prekrasni žbun u stara vremena nije bio samo najpopularniji ukras u vrtu, već su se za njega vezivale brojne legende. Prema jednoj od njih, koja je nastala u Grčkoj, a kasnije je postala motiv mnogih književnih i likovnih dela, boginja ljubavi Afrodita smestila je svoju lepu i mladu sveštenicu Heroinu u kulu sagrađenu na moreuzu, na čijoj je suprotnoj strani stanovao mladić po imenu Oleander. Ugledavši Heroinu kako šeta obalom, smrtno se zaljubio, pa je odmah skočio u vodu i doplivao do lepotice kojoj se dopao odvažni momak.
PROČITAJTE I… Podmladite cvetne prolećne žbunove
Zaljubljeni par je od tada svake noći šetao pored mora gledajući u zvezde i maštajući o zajedničkoj sreći koja je za Heroinu bila nedostižna jer se zavetovala na doživotno služenje Afroditi. Oleander ju je posle nekog vremena ubedio da nema ničeg lošeg u tome što su se zavoleli i da će boginja ljubavi to sigurno razumeti, ali se prevario. Jedne noći, dok je plivao do svoje drage, podiglo se veliko nevreme, svetlo s kule u kojoj je stanovala Heroina nije se videlo, Oleander se izgubio i na kraju ga je progutalo uzburkano more. Mlada sveštenica je te noći uzalud čekala svog dragog, a ujutro je pronašla njegovo telo na obali, gde su ga izbacili talasi. Boginja Afrodita nije uslišila njene vapaje i preklinjanje da ga oživi, ali ga je pretvorila u cvet koji je dobio ime oleander.
Cvetić vinjeta
Uprkos tome što se smatra mediteranskom biljkom, zbog izuzetne rasprostranjenosti u tom delu sveta, gde osim kao omiljena uzgajana kultura raste i samoniklo, pretpostavlja se da je oleander (Nerium oleander) poreklom iz dalekih predela Azije. Ovaj prekrasni zimzeleni žbun sjajnih, kožastih listova i raskošnih cvetova dostiže visinu do tri metra (ukoliko su uslovi povoljni, i dvostruko više), a osim po lepoti i dekorativnosti poznat je i po izuzetnoj toksičnosti – čak i udisanje dima nastalog paljenjem oleandrovih grančica i cvetova može izazvati trovanje! Ipak, malo je ljubitelja cveća koji ne bi voleli da ga imaju u svojoj bašti jer ova biljka prosto pleni svojom lepotom, s tim što se podrazumevaju mere opreza, pre svega kada je reč o deci i kućnim ljubimcima.
PROČITAJTE I… Krunica: Čarobni ples zelenih kuglica
Kao tipičnom stanovniku Sredozemlja, oleandru ne prija kontinentalna klima, ali se gaji i u hladnijim predelima, gde tokom proleća, leta i rane jeseni sasvim lepo uspeva i napolju, dok se zimi obavezno sklanja u zatvoren, ne previše zagrejan prostor, dovoljno osvetljen da koliko-toliko zadovolji njegovu veliku potrebu za suncem.
Pupoljke izbacuje od početka juna pa sve do pozne jeseni, a njegovi beli, ružičasti, žuti, narandžasti, pink, ljubičasti ili crveni cvetovi, jednostruki ili dupli, ispuštaju blag, prijatan miris i to uglavnom noću. Osim “običnih” sorti, čiji je broj u poslednje vreme narastao na impresivnih 400 varijeteta, koji se razlikuju pre svega po veličini, obliku i boji cveta, sve su popularniji patuljasti hibridi oleandra, vrlo pogodni za uzgajanje u stanu.
Nega oleandera
Oleander savršeno podnosi ekstremno visoke letnje temperature i direktno sunce, mada će sasvim dobro uspevati i u polusenci. Ovom cvetnom žbunu zaista nije teško udovoljiti: obezbedite mu glinastu zemlju s malo komposta i treseta, kojoj ćete jednom mesečno, od aprila do avgusta, dodati tečno mineralno đubrivo, i redovno odstranjujte vrhove grana s ocvalim cvetovima kako biste podstakli formiranje novih pupoljaka. Da bi zadržao kompaktan oblik, nakon cvetanja ga temeljno orežite – tako ćete stimulisati rast novih izboja i pomladiti grane, a svake treće godine presadite ga u novu zemlju. Ovako tretiran oleander decenijama će vas radovati bujnim cvatom.
Čuvajte se otrova
Cela biljka, naročito listovi i kora, sadrži otrovne glikozide oleandrin i oleandrigenin, koji, ukoliko se delovi biljke unesu u organizam, mogu izazvati ozbiljne smetnje u funkcionisanju probavnog trakta, srca i centralnog nervnog sistema. Simptomi trovanja su mučnina, povraćanje, pojačano lučenje pljuvačke, bol u stomaku, nepravilan puls, bledilo, hladni ekstremiteti. Uticaj na nervni sistem manifestuje se pospanošću, grčenjem mišića, ponekad i komom koja vodi ka letalnom ishodu. Stoga ovu biljku treba držati dalje od dece i životinja, a prilikom orezivanja paziti da sok iz izdanaka ne dođe u dodir s kožom jer može izazvati iritaciju, upalu i alergijske reakcije. Zanimljivo je da se male doze otrovnih supstanci oleandra koriste kao lek – naravno, pod strogom kontrolom stručnjaka.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net