Ukoliko želite da uživate u lepoti vodenih biljaka, napravite jezerce u kojem ćete ih gajiti. Nije komplikovano onoliko koliko se čini, a rezultat je uvek očaravajući.
Voda je prirodni ambijent za brojne biljke, ali ako mislite da je uzgajanje takvih lepotica nemoguća misija, grdno se varate: dovoljno je primeniti nekoliko trikova u vezi s njihovim položajem i odabrati pravo rastinje. Reći ćete, ok, čak i da je tako, gde da ih gajim? Odgovor je vrlo jednostavan – napravite jezerce! Ovo što vam predlažemo nije ni skupo ni zahtevno, reč je o vodenoj površini od nekoliko kvadrata (na terasi je to mnogo manje), koja je, kada je reč o ulaganju, dostupna većini.
Ukoliko odgovorite ovom izazovu (pratite naše savete i videćete da nije komplikovano!), cele sezone uživaćete u spektakularnim cvetovima lokvanja, irisa i lotosa, o osveženju tokom vrelih letnjih dana da se ne govori.
Vodene biljke dele se na hidrofite, koje su kompletno uronjene u vodu ili plutaju uglavnom tamo gde je voda duboka, dok elofite preferiraju život u plićaku i zato su im stabljika i listovi van vode. U prve spadaju lokvanji i lotos a u druge vodeni zmijanac i iris.
Održavanje lokvanja
Lokvanj (Nymphaea) je višegodišnja zimzelena biljka koja, ukoliko joj se obezbedi mnogo sunca i dovoljna dubina za njen koren, neprekidno cveta od maja do septembra. Prelepi cvet traje samo nekoliko dana, što lotos kompenzuje stalnim izbacivanjem novih pupoljaka, a njegov adut su i krupni, okrugli listovi koji plutaju po vodiX. Koren lotosa dostiže dužinu od 30 do 150 cm, zbog čega se ova biljka uspešno gaji i u jezercima, i u fontanama, i u posudama na terasiX. U našim rasadnicima može se pronaći nekoliko vrsta lokvanja – beli, žuti, ružičasti i patuljasti, a većina njih širi opojan, slatkast miris. Sve sorte osim patuljastih otporne su na hladnoću: ako im je koren duboko u vodi, preživeće i kada se jezerce zaledi.
PROČITAJTE I… Sve o jagorčevini
Održavanje vodenog cveća
Stajaća voda pogodan je teren za razmnožavanje mikroskopski sitne zelene alge koja muti vodu u jezercu. Upotreba hemijskih supstanci naudila bi „dobrim“ biljkama, pa se usled toga ne koriste. Bolje rešenje jeste sadnja takozvanih „oksidantnih“ biljaka koje štetnim algama uzimaju ugljen-dioksid i mineralne soli neophodne za njihov opstanak. Ukoliko želite da imate bistru i prozirnu vodu u svom jezercu, trećina njegove površine mora biti prekrivena oksidantnim biljkama. Evo nekoliko njih koje žive pod vodom: Elodea canadensis (vodena kuga) i Cerathophillum submersum. Postoje još neke koje plutaju po vodi poput Lemne (poznate kao vodeno sočivo), Azolle caroliniane (vodene paprati) i Hydrocharis koja liči na minijaturni lokvanj.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net