Camelia sasangua počinje da cveta upravo u zimskom periodu pa sve do proleća, kada ustupa mesto svojoj „japanskoj sestri”. Može se gajiti direktno u zemlji, ali i u saksiji, gde je lakše stvoriti uslove idealne za njen razvoj.
U vezi s kamelijom postoji zanimljiva priča: Englezi su, navodno, u 18. veku tražili od Kineza da im ustupe nekoliko sadnica biljke čaja, kako bi pokušali da je uzgajaju na svojim plantažama. No, Kinezi nisu želeli da izgube monopol nad proizvodnjom tog jedinstvenog pića i na kraju su, kao greškom, poslali u London nekoliko primeraka japanske kamelije umesto biljke čajevca, Camellie sinensis. Tako je kamelija započela svoju priču na Zapadu, u kojoj je imala glavnu ulogu ne samo kao neprikosnovena vladarka vrtova već i šire – sredinom 19. veka nošenje ovog cveta na reveru bilo je ultimativni trend.
PROČITAJTE I… Ljiljan- lepotan bez premca
Kako se gaji kamelja?
Nasuprot mišljenju koje o njoj vlada, kamelija uopšte nije osetljiva biljka: sjajno se odupire zimskoj hladnoći, čak i onda kada se gaji u saksiji. Nema velike potrebe, ne mora da se orezuje, i cveta obilno godinama, ne mareći za hladnoću. To je zimzelena biljka, i kao takva, budući da ima izuzetno lepo lišće, biće savršen ukras na svakoj terasi ili bašti tokom čitave godine. Izgledaće spektakularno i kao živa ograda između dva balkona i neće joj smetati skučen prostor u saksiji.
Foto: Guliver/Thinkstock
Dok listovi kamelije sjajno podnose temperaturu i do -10°C, korenje pati već na -4°C. Iz tog razloga, ukoliko je zima veoma hladna ili su učestali noćni mrazevi, dobro je obložiti saksiju kartonom ili je staviti u drugu, veću posudu čije je dno (kao i prostor između njih) izolovano korom drveta. Ukoliko je posađena direktno u zemlju, stabljiku biljke treba zaštititi borovom korom koja je odličan izolator, a pritom će očuvati i vlažnost zemljišta.
Veoma je važno da se kameliji obezbedi kiseliji sastav zemljišta, kakav odgovara i drugim acidofilima – azaleji, hortenziji i rododendronu. Ukoliko u vrtu već imate ove biljke i ako dobro uspevaju, neće biti poteškoća ni sa uzgajenjem kamelije. U suprotnom, morate zakiseliti tlo ili koristiti specijalni supstrat za takvo rastinje, kojim ćete ispuniti rupu prilikom sadnje, a jedna od opcija jeste i da baštensku zemlju pomešate s kiselim tresetom. Ako kameliju uzgajate u saksiji, dovoljno je da koristite zemlju za acidofilne biljke i održavate kiselost povremenim dodavanjem treseta.
PROČITAJTE I… Hoja- potpuno svoja
Kako se sadi kamelija?
1. Ašovom iskopajte rupu dubine 40-60 cm.
2. Prekrijte rupu najlonom i izbušite ga.
3. Na dno rupe rasporedite lomljeno kamenje da biste obezbedili oticanje viška vode.
4. Položite biljku u zemlju i zatrpajte joj koren zemljom pomešanom s tresetom. Obilno je zalijte.
Zalivanje
Budući da je u pitanju acidofila, mora se voditi računa o tome kakvom se vodom zaliva. Ukoliko se to čini česmušom (obiluje krečnjakom), pogotovo u vegetativnom periodu kada kamelija ima veću potrebu za vodom, doći će do smanjenja kiselosti zemlje, zbog čega biljka neće uspevati da apsorbuje gvožđe i druge neophodne minerale pa će joj listovi gubiti boju i počeće da pati. Reagujte blagovremeno i na pravi način: na litar vode iz česme dodajte kašičicu sirćeta da biste neutralisali krečnjak i održali kiselost zemlje. U proleće, kada se biljka prihranjuje, u đubrivo dodajte treset da biste obnovili kiselost. Koristite uvek preparate za acidofilne biljke.
Presađivanje
Ukoliko ste nedavno nabavili japansku kameliju, vaša biljka će biti puna pupoljaka. Posuda u kojoj se prodaje sigurno joj je već tesna, ali je verovatno dovoljno velika da se biljka u njoj drži sve do kraja cvetanja. Možete kameliju presaditi i ranije, ali ne smete dirati busen, mada je bolje sačekati da precveta pa je tek onda prebaciti u veću posudu. Kada je reč o sasangvi, važi isto pravilo: preporučljivo je sačekati da precveta da bi se presadila. Presađivanje se može obaviti čim cvetovi otpadnu.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
