Ova aromatična salata pikantnog ukusa ima vrlo kratak vegetativni period pa je možete posejati i usred leta. Prve listiće ubraćete već za nekoliko nedelja.
Stari Rimljani verovali su da je rukola moćan afrodizijak, pa su čak jeli njeno seme, a u drevna vremena više se cenila kao lek nego kao namirnica. Naučna istraživanja potvrdila su da sadrži veliki broj korisnih materija, vitamina i minerala, ali otkrili su je i gastronomi pa je danas neizostavan deo jelovnika u restoranima, ali i na porodičnoj trpezi.
Za ishranu se koriste mladi, sočni listovi, cvetići, i semene čaure i zrelo suvo seme, koji se zahvaljujući pikantnom i prijatnom ukusu, naširoko koriste kao aromatični dodatak raznim salatama, pečenom ili kuvanom povrću, i mnogim drugim jelima. Rukola raste samoniklo i ima je u gotovo svim regijama – od primorja pa sve do brdovitih predela sa nadmorskom visinom od 800 metara, dok su se kultivisane vrste odavno odomaćile u našim baštama i prete da preuzmu primat “običnim salatama”
Kako se seje rukola
Rukola se seje u plitke brazde u meko, ne previše suvo tlo, potom se seme lagano prekriva zemljom i obilno zaliva. Ipak, ne bi trebalo preterivati s vodom jer bi seme moglo da istruli. Vodite računa o tome da je rukola biljka senke i da na direktnom suncu vrlo lako propada, ali isto tako ne uspeva ni u hladovini. Ukratko, najbolje ju je posejati na poluzasenčenom mestu jer u tom slučaju daje svoj maksimum – i kada je reč o ukusu i što se tiče arome i hranljivog sastava.
PROČITAJTE I… SALATA CARICA BAŠTE I TRPEZE
Nakon što izrastu od 5 do 8 cm, mladice se moraju prorediti, kako bi razmak između njih bio oko 20 cm, što nije previše, kako se na prvi pogled čini, jer bliža sadnja utiče na kvalitet listova pošto biljka dobija manje hrane i vode. Svaka biljka daje tri do četiri „žetve“, a zreli listovi seku se baštenskim makazama neposredno iznad korena.
Za bogat rod dovoljno je pronaći neki mali ugao u bašti ili povrtnjaku, a uzgajanje rukole moguće je čak i u maloj saksiji. Jedino o čemu treba voditi računa jeste da je, kako bi se bolje razvila i umnožila, držite izolovanu od drugih biljaka. Prija joj peskovita i rastresita podloga, vrlo lako se uzgaja, skromnih je prohteva, otporna na mrazeve i brzo pristiže za berbu. Što se tiče bolesti, ne napadaju je štetočine osim buvača.
Najpoznatije sorte rukole
Iako je domaća, slatka rukola, ubedljivo najukusnija sorta, neujednačena veličina listova, ali i ukus, ne preporučuje je za tržište koje insistira na perfektnim formama. Zato se na pijacama i u supermarketima najčešće može naći sorta Diplotaxis, sa tankim nežnim listovima gotovo jednakih dimenzija. Ovo su njeni najčešći varijateti…
Corastar
Standardna sorta rukole koju uzgaja većina proizvođača salate. Odlikuju je tamnozeleni listovi ujednačenog oblika i veličine, veoma kovrdžavi već kod prvog branja. Pogodna je ca celogodišnju proizvodnju.
Celebris
Ova nova selekcija rukole namenjena pre svega zimskom ciklusu proizvodnje. Odlikuju je brz rast, čvrsti i uspravni listovi i dobra tolerancija na niže temperature. Tamno zeleni listovi takođe su veoma kovrdžavi već kod prvog branja.
Charisma
Novoj sorta, koja je namenjena pre svega za letnju proizvodnju. Biljka je snažnog i brzog rasta i ima dugu i kvalitetnu berbu. Listovi su joj tamni i ravni, vrlo ujednačenih dimezija, pa su pogodni i za mehaničko branje.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net