Poslednjih godina ovaj plod se može naći i kod nas, ali još uvek se pomalo ustručavamo da ga probamo. Prava šteta, jer je neverovatno ukusan i zdrav, zbog čega ne bi bilo loše razmisliti i o uzgajanju kakija, što nije ni teško ni komplikovano.
Japanska jabuka
Rod Diospyros, kojem pripada japanska jabuka, poznata i pod nazivom kaki, obuhvata preko 200 suptropskih i tropskih, listopadnih ili zimzelenih žbunova i drveća, od kojih većina ima jestive plodove. Njihovo latinsko ime znači “voće bogova”, a poreklom su iz Kine, gde se gaje više od 2.000 godina (u toj zemlji postoje primerci stari preko 500 godina).
Otkud onda naziv “japanska”? Kao i u slučaju mnogih drugih biljaka (hrizantema, japanska trešnja, dunja), baštovani iz Zemlje izlazećeg sunca prenosili su iz susedstva rastinje koje bi im se dopalo, nadevali mu novo ime, dodavali odrednicu “japanski” i tako mu “zapečatili” poreklo. Ukratko, brendirali su proizvod. To su učinili i s kakijem, i za svaki slučaj odmah napravili minijaturnu verziju ovog drveta – bonsai. Tako je nastao ukrasni kultivar Diospyros koja obilno rađa, a čijim se kalemljenjem dobija sorta koja se danas može naći na tržištu.
Kaki se odavno uzgaja u celom svetu: ovo snažno listopadno drvo može da naraste do 10 m, ima velike, sjajne kožaste listove i krupne, dekorativne cvetove iz kojih se razvijaju ukusni plodovi nalik paradajzu.
PROČITAJTE I… Blagotvorne kapljice i i zdrave i ukusne bobice mirte
Postoje jednodomi i dvodomi varijeteti (stabla s muškim i ženskim cvetovima na jednoj biljci, ili samo sa ženskim ili isključivo s muškim cvetovima). Tri do pet godina nakon sadnje, kada je krošnja već razvijena, u maju i junu počinju se formirati pupoljci iz kojih se razvijaju cvetovi, pretežno ženski (mogu biti i dvopolni) koji traju 14-20 dana. Plodovi se mogu razviti i bez oprašivanja i oplodnje, a u tom slučaju nemaju seme, dok oni oprašeni muškim cvetovima imaju košticu.
Mlada biljka se sadi iz saksije na stalno mesto kada navrši dve do tri godine. Japanskoj jabuci mora se obezbediti dosta sunca (pogotovo u jesen kad joj dozrevaju plodovi) i velika vlažnost, pa je treba posaditi na svetlom mestu i redovno zalivati, naročito kada je drvce još mlado. Prilikom sadnje skraćuje joj se koren, a u jamu se stavlja mineralna prihrana, koje se zajedno s onim od kalifornijskih glista kasnije dodaje jednom u dve nedelje. Kaki rađa obilno, u zavisnosti od veličine drveta, i preko 200 kg plodova po stablu. Inače, dobro podnosi hladnoću, čak i temperature do -20°C.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net