Ukoliko šumskim lepoticama obezbedite dovoljno vlažno i senovito mesto, možete ih veoma uspešno uzgajati i u vrtu.
Ako ste ljubitelj prirode i često šetate šumom, sigurno ste mnogo puta nailazili na pečurke šćućurene oko nekog starog panja. Ukoliko ste pritom ljubitelj specijaliteta od ovih neobičnih biljaka a imate baštu, verovatno ste pomislili da ne bi bilo loše da ih imate “pri ruci”.
Mnoge vrste pečuraka odavno su kultivisane i pravila njihovog uzgajanja nisu nepoznanica, pa zato nema razloga da se ustručavate.
Bilo bi dobro da svoj poduhvat započnete uzgajanjem kolonija koje rastu na trulim stablima, jer njihovo održavanje ne zahteva mnogo truda. Najpre treba da odaberete vrstu koju želite da gajite, a potom odredite mesto gde ćete posaditi pečurke. Pogoduju im velika vlaga i hladovina, ne vole direktno sunce, pa je za njih idealan prostor pored žbunja ili ispod drveća. Podlogu nije teško napraviti: iskopajte plitku i široku rupu, a zatim je ispunite piljevinom, slamom, tresetom i otpacima od voća i povrća. Kada napravite sloj od desetak centimetara, prekrijte ga lišćem. Ako se pečurke jednom zasade, svake godine će same rasti, naravno, ukoliko im odgovaraju uslovi. U slučaju da u svom dvorištu imate neki truli panj, to bi moglo biti idealno stanište za vaše ljubimice, a pritom će ceo “aranžman” delovati veoma dekorativno.
PROČITAJTE I… Nahranite biljke otpacima iz kuhinje
Pečurke možete presaditi na više načina. No, vodite računa o jednoj vrlo važnoj činjenici: ako niste dobar poznavalac ovih biljaka, nemojte u berbu ići sami, već povedite nekog ko se u to razume. Ukoliko ste odlučili da ih zapatite pomoću spora, pronađite potpuno zreo primerak, a zatim mu presecite vrh i položite ga na čist papir, tanjir ili u neku pliću posudu. Ostavite da odstoji preko noći, da bi izbacio što više spora, koje, ako se ovako prikupe, mogu da se sačuvaju i više godina u odgovarajućim, hermetički zatvorenim kutijama. Odsečeni deo potopite u mlaku vodu i napravite kašu kojom se pečurke uspešno razmnožavaju.
Gajenje pečurki
Možete jednostavno naći mlade pečurke u prirodi i pažljivo ih izvaditi iz zemlje, vodeći računa o tome da se ne ošteti micelijum – njihov koren kojim prodiru u hranljivu podlogu. Umotajte ih u navlažen papir ili karton, stavite u kesu, a zatim presadite na pripremljena mesta u svojoj bašti. Ono što je veoma bitno jeste to da pečurke, kao ni micelijum, ne smeju da se osuše. Ovaj metod obezbeđuje brzo razvijanje nove kolonije, za razliku od razmnožavanja sporama.
Gljivar početnik
Odaberite bilo koju vrstu, ali ne treba da očekujete obilne berbe u svom malom “paviljonu” s pečurkama. No, ova mala avantura garantuje bar dva dobra obroka i, naravno, osećaj ponosa na svojih ruku delo.
Evo nekoliko predloga:
1. Modrikača (Lepista nuda) raste u svim šumama i parkovima, na mestima gde postoji deblji sloj opalog lišća. Formira veće kolonije, često u obliku kruga, a boja šešira varira im od ljubičaste do smeđe. Raste u proleće i kasnu jesen, a ukoliko su zime blaže, može se naći i u januaru i februaru.
2. Bukovača (Pleurotus ostreatus) raste na listopadnom drveću, često i kao parazit, u gustim i brojnim grmovima, a najčešće na bukvama, topolama i orasima. Boja klobuka varira od crnoljubičaste do sive ili sivosmeđe. Uglavnom se može pronaći zimi, ali neke vrste izbijaju i u proleće ili tokom leta.
3. Velika sunčanica (Macrolepiota procera) raste na čistinama, proplancima ili po ivici šuma. Klobuk joj je svetlosmeđe boje prekriven ljuskama. Može se naći u periodu od jula do novembra.
4. Slamnatica (Stropharia rugosoannulata) najčešće raste na strnjištima, pa je tako i dobila ime. Mladi primerci imaju poluokrugao klobuk, koji se s vremenom širi, a žute je ili žutosmeđe boje. Može se naći od avgusta do novembra.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net