Neke veoma poznate i tražene vrste, uprkos bezbrojnim pokušajima uzgajivača, jednostavno odbijaju da se prime. Međutim postoje divlje gljive koje se još kako mogu pripitomiti, postati stalni stanovnici naših bašta i redovno nas sanbdevati najkvalitetnijim hranljivim materijama.
Ako ste ljubitelj prirode i često šetate šumom, sigurno ste mnogo puta nailazili na pečurke šćućurene oko nekog starog panja. Ukoliko ste pritom ljubitelj specijaliteta od ovih neobičnih biljaka a imate baštu, verovatno ste pomislili da ne bi bilo loše da ih imate “pri ruci”. Znamo da najkvalitetnije vrste, kao što su vrganj i lisičarka, nije moguće uzgajati u vrtu, niti rasejavati “mimo njihove volje” – one rastu gde hoće i kako hoće, a na čoveku je, ako već želi da ih konzumira, da poštuje njihov ritam.
S druge strane, mnoge vrste pečuraka Xodavno su kultivisane i pravila njihovog uzgajanja nisu nepoznanica, a zna se da se i neke sasvim divlje vrste lako prilagođavaju “domaćim uslovima”.
Bilo bi dobro da svoj poduhvat započnete uzgajanjem kolonija koje rastu na trulim stablima, jer njihovo održavanje ne zahteva mnogo truda.
Podloga za gajenje pečuraka
Najpre treba da odaberete vrstu koju želite da gajite, a potom odredite mesto gde ćete posaditi pečurke. XPogoduju im velika vlaga i hladovina, ne vole direktno sunce, pa je za njih idealan prostor pored žbunja ili ispod drveća. Podlogu nije teško napraviti: iskopajte plitku i široku rupu, a zatim je ispunite piljevinom, slamom, tresetom i otpacima od voća i povrća. Kada napravite sloj od desetak centimetara, prekrijte ga lišćem. Kada se pečurke jednom zasade, svake godine će same rasti, naravno, ukoliko im odgovaraju uslovi. U slučaju da u svom dvorištu imate neki truli panj, to bi moglo biti idealno stanište za vaše ljubimice, a pritom će ceo “aranžman” delovati veoma dekorativno.
Kako se presađuju divlje pečurke
Pečurke možete presaditi na više načina.. Ukoliko ste odlučili da ih zapatite pomoću spora, pronađite potpuno zreo primerak, a zatim mu presecite vrh i položite ga na čist papir, tanjir ili u neku pliću posudu. Ostavite da odstoji preko noći, da bi izbacio što više spora, koje, ako se ovako prikupe, mogu da se sačuvaju i više godina u odgovarajućim, hermetički zatvorenim kutijama. Odsečeni deo potopite u mlaku vodu i napravite kašu kojom se pečurke uspešno razmnožavaju.
Možete jednostavno naći mlade pečurke u prirodi i pažljivo ih izvaditi iz zemlje, vodeći računa o tome da se ne ošteti micelijum – njihov koren kojim prodiru u hranljivu podlogu. Umotajte ih u navlažen papir ili karton, stavite u kesu, a zatim presadite na pripremljena mesta u svojoj bašti. Ono što je veoma bitno jeste to da pečurke, kao ni micelijum, ne smeju da se osuše. Ovaj metod obezbeđuje brzo razvijanje nove kolonije, za razliku od razmnožavanja sporama.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net