Dvadeset hiljada hibridnih vrsta najbolji su dokaz naklonosti baštovana i botanicara koji su odavno prepoznali velike mogucnosti ove predivne cvetnice, bez koje se definitivno ne može zamisliti autentican letnji pejzaž
Od 18. veka, kada je u Evropu prenesena iz Meksika, gde se njen mesnati krtolasti koren koristio u ishrani ali i kao lek, dalija je pretrpela “mali milion” transformacija i s vremenom je postala suverena vladarka vrtova širom Starog kontinenta – od Španije i Italije, preko Francuske i Nemacke, pa sve do Engleske i Rusije.
Botanicari i baštovani odmah su prepoznali njen ogromni potencijal i do danas je stvoreno oko dvadesetak hiljada hibrida najrazlicitijih oblika i boja, koji su svi do jednog zadržali osnovnu osobinu ovog omiljenog baštenskog cveca – sposobnost da opstane i da se prilagođava.
Bez dalije se ne može zamisliti pravi letnji pejzaž, njeni cvetovi, ciji precnik varira od nekoliko centimetara do neverovatnih cetvrtine metra, formiraju se na stabljikama dužine od 25 cm do cak pet metara, i neprestano se pojavljuju od jula pa sve do prvih mrazeva.
Izgledaju spektakularno bilo da su posađeni u vrtu ili balkonu i odlicno se slažu sa drugim vrtnim rastinjem, mada nisu ništa manje atraktivni ni u buketu…
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net