Ovo je jedna od retkih cvetnica koje uspevaju u senci ili polusenci, pritom se može videti u cvatu tokom cele godine. Pogodna je za dekoraciju kuće ili bašte, ne zahteva gotovo nikakvu negu, a vrt i travnjak obogaćuje nežnom, prozračnom lepotom.
Ime ove lukovičaste trajnice iz porodice primula potiče iz starogrčkog i latinskog jezika, a u oba slučaja znači “krug”, što asocira na oblik njene rascvetane krunice.
Ciklama spontano raste širom Evrope, duž Mediterana, sve do Irana i Somalije, no, odavno je – još u 19. veku – zainteresovala botaničare, pa se tokom desetina godina razvio čitav niz hibrida koji se danas uzgajaju širom sveta i, u zavisnosti od vrste, cvetaju od proleća do zime.
U staro doba zvali su je amajlija: filozof i botaničar Plinije Stariji preporučivao je da se u vrtu ili na ulazu u kuću sadi ciklama kako bi se odagnali zli uticaji, a postojalo je i verovanje da je njena krtola snažan protivotrov u slučaju ujeda zmije.
Tefrast, botaničar i učenik velikog Aristotela, tvrdio je, opet, da njen koren pomaže ženama pri začeću, mada je bilo i suprotnih mišljenja – da izaziva pobačaj i da trudnice treba dobro da paze kako ni slučajno ne bi nagazile na njenu krtolu.
Prava je istina da su neke materije koje sadrži lukovica ove biljke vrlo toksične i, ukoliko dospeju u organizam, mogu ozbiljno ugroziti zdravlje, pa čak i život.
Idealno zemljište za ciklamu jeste ono koje ima sastav sličan šumskom tlu, bogato humusom i organskim materijama, vrlo rastresito. Posadite je u kvalitetan, lagan supstrat koji možete napraviti i sami mešajući univerzalnu zemlju s tresetom i peskom. Prihranjujte biljku uvek nakon cvetanja da biste omogućili lukovici da formira nove rezerve hranljivih materija…
…
Ostatak sadržaja potražite u štamšanom izdanju ili preuzmite kompletna digialna izdanja putem online servisa Novinarnica.net