U vrtu i na terasi možete je uzgajati kad god želite, čak i zimi, a odlično uspeva i u stanu, gde će, posađena u vertikalnoj baštici, biti više od zdravog dodatka obroku – predivna dekoracija na koju ćete biti beskrajno ponosni.
Zelena salata je narasprostranjenija baštenska biljka na svetu: na hiljade hibrida prilagođeni su svim mogućim klimatskim uslovima, pritom se uzgaja i u plastenicima, pa je dostupna u svako doba godine. Ono što je važno za baštovane – “obične smrtnike” jeste činjenica da se može saditi na sasvim malom prostoru, u vrtu, na terasi, u kući, i da će čak i u tom slučaju, ukoliko se redovno orezuje, davati prinos koji će bar jednom nedeljno omogućiti konzumiranje zdravog, osvežavajućeg priloga uz obrok.
Istorijat zelene salate
Blagodeti zdravih i ukusnih listova prvi su otkrili stari Egipćani, oko 3000 godina pre naše ere, ali su je u početku smatrali svetom biljkom koju su koristili u verskim obredima posvećenim plodnosti. Posle nekog vremena postala je sastavni deo jelovnika faraona, kasnije i običnog sveta koji ju je uzgajao u svojim okućnicama. Trebalo je da prođe čitav milenijum da ovo povrće dospe u Grčku, odakle je preneseno u Rim, gde je napravilo pravi bum. Stari Latini dali su joj ime lactuca (“mlečna”), zbog beličaste tečnosti koja curi iz presečenih listova; u zapisima Kolumele, “oca agronomije”, pominje se nekoliko sorti zelene salate uz savete za njihovo uzgajanje, dok je jedan deo posvećen lekovitosti ove biljke.
PROČITAJTE I… Šargarepa: Rumena, zdrava i lepa
Gajenje zelene salate
Ovo povrće može da se gaji cele godine, na otvorenom i u zatvorenom prostoru, ali treba pažljivo odabrati sortu predviđenu za određeni period. Prolećne vrste seju se od februara do marta, letnje od juna do jula, ozime (mogu podneti temperaturu i do -10) od septembra do oktobra. Ukoliko se sorta “promaši”, kvalitet listova znatno opada: prolećna salata posađena zimi neće formirati glavicu, dok zimska, posejana u leto ili proleće, brzo obrazuje cvetno stablo i praktično nije za jelo.
Za sejanje u hladnijem periodu najpogodnije su takozvane salate za rezanje – (endivija, puterica, cikorija), ali imajte na umu da je najniža temperatura na kojoj seme klija -2*C. Prve listove moći ćete da berete već u februaru.
PROČITAJTE I… Nahranite baštu
Salata dobro uspeva u rastresitom humusnom zemljištu koje dobro zadržava vlagu. Ne treba je saditi pregusto i preduboko, jer mora imati dovoljno svetla i vazduha, a tokom razvoja se mora češće zalivati, najbolje ujutro: količina vode zavisi od perioda u kojem se uzgaja, ali zemlja u svakom slučaju nikada ne sme da ostane suva. Korov se odstranjuje ručno jer salata “odbija” da raste na tlu u kojem ima herbicida.
Blagodeti zelene salate
Salata je bogata mineralima – kalijumom (jača imunitet i blagotvorno deluje na nerve, bubrege i srce), kalcijumom (deluje protivupalno i od izuzetne je važnosti za kosti, mišiće, nerve) i natrijumom zaduženim za regulaciju vode u organizmu, a sadrži veliku količinu vitamina A, B2, C i E. Laktukarijum, mlečni sok iz ‚‚srca” salate deluje kao blagi analgetik, smiruje nerve i otklanja nesanicu. Ulje koje se specijalnim postupkom dobija iz semena, ima široku primenu u arapskoj kuhinji, ali i u alternativnoj medicini i kozmetici.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net