Ukrasni grmovi koji cvetaju krajem zime i u rano proleće, istinski su praznik za oči: nakon sivih, tmurnih meseci čini se da nema ničeg lepšeg od velikih žutih “pufni” ranog jasmina i forzicije, ružičastog “oblaka” japanske dunje ili belog, mirisnog “klupka” merale.
Da sve bude još lepše, na granama su samo cvetovi, koji izbijaju pre lišća, pa prizor deluje gotovo nestvarno. Cvat ovih biljaka ne traje dugo, ali opstaje taman toliko da se lakše podnese čekanje na divotu koju nam donosi odmaklo proleće. One se tada pretvaraju u “sasvim obične” zelene žbunove, ali ne možemo zaboraviti radost i zadovoljstvo koje nam tako nesebično daruju. Zato im povremeno treba pokloniti dužnu pažnju, a najmanje što možemo učiniti za ove skromne biljke jeste orezivanje, koje će ih osvežiti, pomladiti i podstaknuti da sledeće godine ponovo daju sve od sebe. Evo nekoliko korisnih saveta koji će vam pomoći da pravilno podrežete svoje raskošne zelene lepotice.
APIKALNI I BOČNI PUPOLJAK
Biljke imaju glavni pupoljak koji se stručno naziva apikalni, koji dobija veći deo limfe i proizvodi listove i cvetove, ali postoje i pomoćni pupoljci, raspoređeni bočno na stabljici, koji imaju ulogu “rezerve”. Oni su, laički rečeno, „plan B“ biljke: ukoliko ostane bez vršnog dela grane, a samim tim i bez apikalnog pupoljka, njegova “zamena” odmah preuzima glavnu ulogu. Sečenje i orezivanje žbunova koristi se ovim jednostavnim principom hijerarhije, da bi im se rast usmerio u određenom pravcu, a pritom biljka ojačala je i podmladila, zamenjujući stare grane novim izdancima.
PROČITAJTE I… Živa ograda nikad lepša
JAPANSKA DUNJA
Ovaj divni žbun u proleće cveta raskošnim, vrlo efektnim svetlonarandžastim, crvenim, roze ili belim cvetovima, iz kojih se razvijaju jestivi plodovi nalik maloj dunji, koji su jestivi i beru se nakon prvih mrazeva. Naraste do dva metra, a grane su mu obrasle trnjem pa je veoma pogodan za živu ogradu. Japanskoj dunji, generalno, nije neophodno orezivanje, ali ako želite da je podmladite kako bi bila još bujnija i raskošnija, činite to postepeno tako što ćete joj jedne sezone odseći trećinu vegetacije i ponoviti postupak u naredne dve godine. Odsecite, dakle, trećinu grana (sa čitave bijke, a ne samo sa spoljnog dela) na 30 centimetara od tla. Za tri godine dobićete potpuno novu biljku.
RANI (ZIMSKI) JASMIN
Čim malo uminu zimske hladnoće, ovaj atraktivni grm visine do 100 cm, osipa se vodopadom ljupkih zlatnožutih cvetića, koji potpuno prekrivaju njegove dugačke savitljive grane. Izgleda zaista veličanstveno, ali ako, shodno nazivu biljke, očekujete i da miriše, možda ćete se malo razočarati jer je ovo jedina vrsta iz porodice jasmina koja nema mirisne cvetove. Kada se cvetanje završi, pojavljuju se listovi koji formiraju lepu masu svetlozelene boje i traju do novembra. Da bi se biljka podmladila i pripremila za naredno, raskošniej cvetanje, potrebno je odseći stare grane i skratiti one mlade, tek procvetale. Obilnije prihranjivanja đubrenje azotom ojačaće ovog lepotana i podstaći bujnije grananje.
MERALA
Naraste do pet metara, a prečnik koji zahvataju njene grane neretko je veći od visine. Nakon spektakularnog rascvetavanja u rano proleće, mnogobrojni beli zvezdasti cvetići vrlo brzo gube latice, a nakon toga se formiraju svetlozeleni, elipsasti listovi. To je najbolje vreme da se merala oslobodi “viška” u vidu oštećenih i suvih grana, dok ostale ne treba dirati jer će cvetove zameniti ukusni, slatki plodovi.
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
