Pravi je trenutak da posadite reznicu iz koje će izrasti ova prekrasna biljka, čije uzgajanje, doduše, zahteva dosta truda. Ali, sve ćete zaboraviti kad na proleće zablista u punom sjaju jer se ne zna da li je raskošnija, dekorativnija ili mirisnija!
Gardenija: Kako se sadi
Ova čarobna žbunasta cvetnica spontano raste u toplim regijama Afrike i Azije, a kod nas je dospela iz Kine i Japana i poznata je pod nazivom Gardenia jasminoides (mirisom zaista podseća na jasmin!). Malo je sobnih biljaka koje su toliko obožavane kao gardenija, čije ime je sinonim za ono najlepše što nam daruju naše zelene ljubimice – ne zna se da li je raskošnija, dekorativnija ili mirisnija!
PROČITAJTE I… Otmeni šarm orhideje
Njeni tamnozeleni, glatki listovi savršena su pozadina za bele, ponekad i žute, jednostruke ili duple cvetove, koji kao da su presvučeni voskom, a formiraju se od maja do septembra i izgledaju potpuno nestvarno. Raste prilično sporo, u proseku 10 cm godišnje, i u zavisnosti od vrste, dostiže visinu od 5o cm do jednog metra.
ne oprašta
Uzgoj gardenije, u tome se slažu iskusni baštovani i pasionirani uzgajivači cveća, nije nimalo jednostavan. Dovoljno je reći da je njen cvet osetljiv i na najmanji dodir i da se vrlo lako oštećuje na promaji, direktnom suncu ili prilikom zalivanja ako na latice padne poneka veća kap vode, dok listovi na svaku grešku u uzgajanju reaguju sušenjem i opadanjem. Nega gardenije zahteva veliko strpljenje i pažnju, ali se zauzvrat dobija biljka koja nije samo ukras već i ponos svakog doma.
Gardenija: Nega cveća
Zimi se zaliva jednom nedeljno a leti svaki drugi dan: vodite računa o tome da supstrat nikada ne ostane suv i da je ne zalivate vodom iz česme koja će ozbiljno naškoditi ovoj acidofilnoj biljci. Najbolje bi bilo da to bude kišnica ili odstajala voda a da biste održali konstantnu vlažnost, stavite u podmetač sloj kamenčića. S proleća, nakon zimskog mirovanja, treba započeti prihranjivanje tečnim đubrivom za cvetnice, povremeno i preparatima s visokom koncentracijom gvožđa, što će podstaći bujniji rast i obilnije cvetanje.
Proleće je najpogodnije vreme i za orezivanje kojim će joj se obezbediti lep, kompaktan oblik. Razmnožava se semenom koje niče veoma sporo, pa je bolja opcija sadnja reznice, i to u zimu, u klijališnu zemlju, nakon čega se pokriva najlonskom kesom i ostavlja na toplom mestu. Kada pusti žilice, sadi se u posudu napunjenu tresetom.
Biljci se tokom zime mora obezbediti dosta svetla i temperatura između 10 i 15*C, dok se leti mora smestiuti u polusenku, na mesto gde neće biti izložena prevelikoj vrućini, jer se u tom slučaju može desiti da joj se pupoljci ne otvore, te da počnu da otpadaju. Presađuje se u proleće, ali samo u slučaju da je prerasla saksiju, u mešavinu baštenske zemlje, treseta i perlita, u srazmeri 1:2:1. Pošto je acidofilna biljka, supstrat mora da bude kiseliji (pH vrednost oko 5).
Više saveta potražite u magazinu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
