Uzgajanje limuna u saksiji kod nas odavno nije retkost, mnogi se čak mogu pohvaliti vrlo pristojnom “berbom”, ali šta je s ostalim vrstama citrusa? Možda je došlo vreme da u mali kućni voćnjak uvrstite i pomorandže, mandarine, grejpfrut, i, u poslednje vreme sve popularniju malu kinesku narandžu.
Gajenje citrusa
Iako njihovom postojbinom vlada topla, blaga klima, pa je sasvim normalno da u kontinentalnim regijama nemaju šta da traže, za mnoge radoznale baštovane bio je “adrenalinski izazov” uzgojiti citrus u krajevima gde se živa na termometru ponekad spušta i na – 20*C. Naravno, nije dolazilo u obzir da se limun, koji je bio prvi na meti, sadi u bašti, ali uzgajanje u saksiji pokazalo se kao pun pogodak.
PROČITAJTE I… Sunockret: Neodoljivi patuljak
Zaista, veliki broj uzgajivača sobnih agruma može se pohvaliti “bogatim rodom”, ali se takođe suočavaju s problemima koji neminovno prate ovaj poduhvat. Iako su zimi manje-više zaštićene od mraza i vetra, sa svim ostalim nedaćama ove biljke se bore na svoj način a onaj koji ih uzgaja mora da ih prati i da im olakša muke prilagođavanja i preživljavanja. Za uzvrat, dobija se pravi limun, čija se kora bez straha od štetnih herbicida može narendati u testo za kolače, ponekad se može popiti i organska limunada, ali tu je pre svega zadovoljstvo zbog uspešne misije.Zaista nema razloga da ne pokušate: to ne mora da bude sada već tako “običan” limun – posadite narandžu, mandarinu, grejpfrut, uzgajaju se na isti način a zadržali su draž novog…
Nega citrusa
Agrumima je potrebno mnogo svetlosti: u njihovom prirodnom staništu sunce ih obasjava 12 sati dnevno, što im se u našem podneblju ne može priuštiti, ali pet sati minimum je ispod kojeg ne ide. Dobra vest je to da se, ako želite da vaši citrusi bolje rađaju, deficit može nadoknaditi jakim veštačkim osvetljenjem. Relativna vlažnost vazduha takođe je važan faktor u razvoju citrusa i trebalo bi da iznosi oko 40%, što je teško ostvariti, naročito zimi, zbog čega biljke pate.
Osim ovlaživačima, posudama s vodom koje ćete okačiti na radijatore, vlažnost možete povećati i ako u podlošku saksije sipate šljunak ili ekspandiranu glinu. Agrume treba zalivati mekom vodom sobne temperature, ali vrlo oprezno, jer višak tečnosti može uzrokovati truljenje korena. Sipajte vodu tek kada se površina supstrata u saksiji prosuši, ali nikada nemojte dozvoliti da bude potpuno suva.
PROČITAJTE I… Divlja ruža: Moćna od glave do pete
Sađenje citrusa
Ovoj vrsti biljaka prija zemljište umerene pH vrednosti (od 5 do 8), a najbolje je da se sadi u mešavinu podjednakih delova peska, treseta i izmrvljene kore drveta, uz dodatak perlita i sloj šljunka na dnu saksije radi bolje drenaže. Đubrenje je obavezno, jer su biljci za formiranje zelenih listova i plodova neophodni hranljivi sastojci, koji joj se mogu obezbediti tečnim ili đubrivom s dugotrajnim dejstvom.
Kada ih posle zimovanja u stanu iznosite napolje, nipošto ne smete da “šokirate” citruse stavljanjem na direktno sunce, jer im je potrebno vremena da se naviknu na iznenadno obilje svetlosti, i zato postavite saksiju u polusenku.
Kupiti sadnicu ili posejati?
Ukoliko ste nabavili sadnice, ne zaboravite da ih posadite na što svetlijem mestu. Drvca agruma mogu se razmnožiti reznicama, pod uslovom, naravno, da imate odakle da ih uzmete. XSeme se relativno lako prima, ali biljka sporo raste i rađa tek nakon mnogo godina, mada ovaj postupak ima svoje prednosti – uživanje u klijanju semena i formiranju mladih listića koji se probijaju kroz zemljuX. Citruse je najbolje posejati u februaru ili martu, kada počinje da se povećava količina dnevne svetlosti, i a vazduh postaje topliji.
PROČITAJTE I… Sve što treba da znate o biljci ljutić
Vreme bi trebalo da bude vedro, kako bi klice što pre pronašle put do površine zemlje. Ako limun gajite u zatvorenom, moraćete malo “podstaknuti” oprašivanje cvetova četkicom, kojom ćete zahvatiti polen i nežno ga prenositi od cveta do cveta.
Citrusi i štetočine
Agrume najčešće napadaju bela mušica i crveni pauk, koji vrebaju svaku slabost biljke nastalu usled nedostatka hranljivih materija (azota), preteranog zalivanja, loše drenaže… Stoga je neophodno da redovno pregledate lišće, naročito s naličja, kako biste na vreme uočili problem i reagovali na pravi način. Ukoliko su se štetočine namnožile, ne preostaje vam drugo nego da posegnete za insekticidima, mada iskusni baštovani u poslednje vreme preporučuju primenu nim ulja.
Više saveta potražite u magazonu Bašta i vrt
STARE BROJEVE POTRAŽITE NA SAJTU novinarnica.net
